Монографија ОШ "Петар Кочић"

Детаљи

Објављено недеља, 10 децембар 2017 14:40

У среду, 6. 12. 2017. г. у 18.00 ч. пред бројним званицама и пријатељима школе представљена је прва школска монографија. Овај изузетан повод и за нашу школу посебно драгоцен тренутак, у ствари, било је објављивање Монографије ОШ „Петар Кочић“, чији је аутор Драго Матијашевић, генерал у пензији и бивши ђак школе. Најбројнија публика били су бивши ученици и запослени, као и пријатељи аутора, његови школски другови. Књигу су представили Весна Босић, библиотекар, Драгољуб Илин, професор историје и аутор Драго Матијашевић. У име бивших директора и запослених говорио је Божидар Зејак. Представљање је пратио краћи забавни програм, који су извели ученици осмог разреда. Милица Голубов (8/1) је свирала гитару, Александра Радумило (8/1) је прочитала Учитељску заклетву из 1924, Лана Ристивојевић (8/2) је прочитала два литерарна рада, који заузимају посебно место у књизи, а исечак из живота Петра Кочића, о коме аутор веома детаљно пише у Монографији школе, на сцени су извели Милица Кузман у улози Милке Кочић, Петар Пузовић као Петар Кочић, Вељко Јунгић и Андреј Урошевић као босански сељаци. 

Монографија ОШ "Петар Кочић" плод је истрајности и упорности аутора, који је за сада једини смогао снаге да уради онај најтежи део посла – да зарони у архиве, у библиотеке, и у разне разговоре и прикупљање грађе како би на основу веродостојног материјала свој наум спровео у дело. 

О аутору: Драго Матијашевић је рођен 16. 6. 1948. године у Земуну. Осмогодишњу школу ,,Петар Кочић“ завршио је 1963. Учитељица му је била Злата Дакић која данас живи у Пули. Са ове врменске дистанце генерал у пензији каже за своју учитељицу да је реч о жени са високоморалним квалитетима, високообразовним знањем које је пренела на све генерације којима је предавала. Овај став потврђује Летопис школе где се може видети да је дуго година била члан Школског одбора. Разредни старешина му је била Љубица Илић, наставник хемије, такође, професор изузетног квалитета. У то време директор школе је био Божидар Вешковић, који је школу водио непуних десет година, а потом је именован за главног руководиоца свих основних и средњих школа у Београду.

По завршетку основне школе Матијашевић је уписао Средњу саобраћајно-техничку школу ,,Бранко Пешић“, потом Војну академију у 25. класи 1972. године. Саобраћајни факултет завршио је 1977. године и након тога је на истом факултету и магистрирао. Био је распоређен на аеродрому у Тузли, где му је било прво радно место и тамо је остао четрнаест година. Из Тузле се вратио на аеродром  Батајница, а 1991. долази у Генералштаб војске Југославије где врши дужност начелника саобраћајне службе. У Министарству одбране био је постављен за начелника управе за цивилну заштиту државе Србије и Црне Горе, а уједно и као помоћник министра одбране. Највећа дужност коју је обављао у својој војничкој каријери била је начелник управе за цивилну заштиту државе Србије и Црне Горе. По раздвајању ове две државе остао је на истом месту у Србији све до одласка у пензију. За свеукупан рад одликован је са шеснаест одликовања међу којима су највећа Одликовање Витешког мача I реда и Одликовање за безбедност и заштиту државе I реда. По одласку у пензију 2006. године постављен је на место помоћника директора аеродрома ,,Никола Тесла“ све до 2008. Године 2010. изабран је за генералног секретара Асоцијације војних ветерана Србије где се и дан-данас налази.

Како сам каже, поносан је што је завршио ОШ ,,Петар Кочић“, непрестано наглашавајући значај који је за њега имало ово почетно образовање, јер је то био основ за његов даљи рад. Такође, истичући како је читава плејада наставника у то време оставила дубок утисак на њега и трасирала му животни пут, посвећеност и потреба да напише Монографију школе само је један од начина на који је желео да се одужи онима који су му пружили право усмерење.