А били су само деца!

  • Штампа

Наша школа је 17 - 19. 5. 2018. учествовала на једном лепом турниру у организацији Покрета за развој Батајнице заједно са још седам школа са територије општине Земун. Турнир је био меморијалног карактера, што му даје одређену специфичност, још када се зна у спомен на кога се одржава, школа је заиста поносна што је узела учешће на њему. Турнир је посвећен деци жртвма бомбардовања наше земље 1999. године од стране земаља НАТО пакта. Током бомбардовања на територији тадашње СРЈ је убијено као последица бомбардовања чак 84 деце (од тога 82 са простора данашње Србије). Све је било заиста лепо организовано, домаћини су били изузентно љубазни тако да није постојала ни најмања шанса да субота, 19. мај, не буде дан за сећање свих учесника финалне утакмице у којој је учествовала, поред наше школе и школа „Бранко Пешић“. Непосредно пред почетак финала, екипе су предвођене капитенима положиле сузу на спомен-чесму посвећену деци жртвама бомбардовања. На чесми се налазе стихови нашег познатог песника Добрице Ерића:

bataja18     bataja181   fudbaleri kocic

Чико ја тебе гледам с неба
и видим те на црној птици
ја сам онај мамин цвет-беба
који си убрао у Батајници.
Заиста је било потресно гледати децу како одају почаст убијеним вршњацима и деци која су постала жртве, а да притом нису ни закорачила у живот. Помешана осећања туге, немоћи, али и презира појаве се код човека у том тренутку. Трудиш се одмах потом да презир потиснеш јер никоме добро није донео, па видиш да је и песник у својим стиховима које читаш на чесми испред себе то успео да уради, али са немоћи је већ мало теже. Размишљаш како овај турнир није медијски пропраћен, како би било лепо да се и код нас у школи организују дешавања која ће очувати сећање на ове најневиније, међу свим невиним жртвама. Осећање немоћи те не напушта, а осећање туге остаје дубоко у човековом срцу поготово када видиш оца убијене Милице Ракић, симбола страдале деце, како се уз помоћ организатора труди да деца која учествују на турниру буду задовољна и да све протекне у најбољем реду. Човеку постаје јасно да је најбољи начин борбе против немоћи тај да помогнеш деци која су ту с нама и око нас да постану људи, да буду задовољни и срећни, и свакако да не забораве оне које никада не смеју бити заборављени.
bataja182

На крају да се захвалимо организаторима овог турнира као и нашим ученицима који су нас довели до финала играјући и борећи се као прави представници школе „Петар Кочић“. Ако игде на свету постоји турнир на коме се држи до гесла „важно је учествовати“, онда би то морао да буде турнир „А били су само деца“, деца коју никада нећемо заборавити!  

                                                                                                                                          Аутор текста Драгољуб Илин, наставник историје