Избор из дечије поезије Јована Јовановића Змаја - ОШ "Петар Кочић" - Земун

Избор из дечије поезије Јована Јовановића Змаја

Детаљи: Објављено понедељак, 23 март 2020 17:02

Један од највећих ризничара дечије поезије јесте песник Јован Јовановић Змај. Он је писао поезију за све узрасте и за све прилике, али готово да нам је свима најдража његова поезија за најмлађе.

У својој поезији овај предани песник пева о животу и слика живот у свој својој непосредности и једноставности. И коме год да се обраћа, он то ради спонтано, нежно, помало шаљиво и поучно. Деца из његових песама су живахна, несташна и радознала. Предели и људи су нам блиски, из комшилука, са истим навикама и сновима као што су и наши.

Пошто су теме о којима пише разноврсне, међу његовим песмама увек можете да пронађете ону која пева баш о ономе што вама треба, што вас мучи или интересује. За ову прилику изабрала сам за вас песме чије се теме односе на догађаје и поруке о којима слушамо и учимо ових дана. То су:

- долазак пролећа;
- брига о личној хигијени и
- важност непрестаног учења.

Пролећница

Пчелица зујка,
Ветрић лахори,
Поток у гори
Гласно жубори;
Лоза се вије,
У роси мије,
Птичице поје
Песмице своје;
Шумица иста
Помало листа,
Све се понавља:
Пролеће с’ јавља.
А жарко сунце
Злати врхунце
Фрушке нам горе
Осветком зоре.
Зирнеш ли куд,
Лепота свуд.
Све се понавља:
Пролеће с’ јавља.

Тамо у трави
Зумбул се плави:
Ту у забави
Вредни су мрави.

И цврчак цврчи,
Травицом трчи,
Те тако слави
Живот нарави;
Лептирак шари
Цвећем летари.
И све што гмиже
Живље се диже;
Све се понавља:
Пролеће с’ јавља.
Гле деце мале
Где се у гају
У загрљају
Љубе и шале!
Благо тој деци –
- То је пролеће
Блажене среће.



Ево наших ласта

Ево иду, као звани,
наши лањски сукућани.
Ево наших ласта мили',
баш смо вас се зажелили.
Ход'те ход'те, птице вите,
да с' од пута одморите!

Ход'те, ход'те, гости моји,
ваше старо гнездо стоји!
Порушит' га нисмо дали,
ми смо вам га сачували.
Не идите другој страни,
ход'те к нама ко и лани!

Под нашим је кровом мирно,
нико није у вас дирно.
Ми певамо и играмо,
ал' се никад не свађамо.
Живећемо у радости, -
добро дошли, наши гости!

Прљаве руке

Пре и после јела треба руке прати,
немој да те на то опомиње мати.
Прљавим рукама, загади се јело,
па се тако болест унесе у тело.

Купање

Ала је то дивота,
кад се ко окупа!
- што се не би купали,
вода није скупа.

Морамо се купати,
прљавштину стрести,
- нечистоћа навлачи
рђу и болести.

Зато ј' мајка спремила
воду, али млаку,
зато је окупала
свога малог Лаку.

А сад вели: "Цицу ми
пуштати не смете,
јер ће мислит' да је сир,
појешће ми дете!"

Куцову је слободно,
нек се заиграва,
он ће Лаку чувати
кад легне да спава.

А старији, Андрија,
он се већем свуко,
што га већ не купају,
чисто би се туко.

Чекај, чекај, Андрија,
док обришу Лаку,
ти ћеш онда добити
другу воду млаку.

Лака ће с' у колевци
топити од сласти,
а што буде сневао
неће ником касти.

Како се долази до знања

Неког научњака,
заслужна штовања,
питали су: Како ј' дошо
до толико знања?

Одговор им дао:
„Што год нисам знао,т
о сам друге пито,
ил' из књига чито.“

Учимо се

Учимо се, време нам је,
у младости све се мили.
Свако семе даће плода
кад будемо остарили.

Пропустимо и ове дане
остаћемо духом гњили.
Кајање ће бити горко
кад будемо остарили.

Трудимо се сада бити
телом крепки, душом чили.
То ће бити и тад наше
кад будемо остарили.