- Детаљи
-
Објављено понедељак, 23 март 2020 17:02
Један од највећих ризничара дечије поезије јесте песник Јован Јовановић Змај. Он је писао поезију за све узрасте и за све прилике, али готово да нам је свима најдража његова поезија за најмлађе.
У својој поезији овај предани песник пева о животу и слика живот у свој својој непосредности и једноставности. И коме год да се обраћа, он то ради спонтано, нежно, помало шаљиво и поучно. Деца из његових песама су живахна, несташна и радознала. Предели и људи су нам блиски, из комшилука, са истим навикама и сновима као што су и наши.
Пошто су теме о којима пише разноврсне, међу његовим песмама увек можете да пронађете ону која пева баш о ономе што вама треба, што вас мучи или интересује. За ову прилику изабрала сам за вас песме чије се теме односе на догађаје и поруке о којима слушамо и учимо ових дана. То су:
- - долазак пролећа;
- - брига о личној хигијени и
- - важност непрестаног учења.
-
- Пролећница
-
- Пчелица зујка,
- Ветрић лахори,
- Поток у гори
- Гласно жубори;
- Лоза се вије,
- У роси мије,
- Птичице поје
- Песмице своје;
- Шумица иста
- Помало листа,
- Све се понавља:
- Пролеће с’ јавља.
- А жарко сунце
- Злати врхунце
- Фрушке нам горе
- Осветком зоре.
- Зирнеш ли куд,
- Лепота свуд.
- Све се понавља:
- Пролеће с’ јавља.
|
- Тамо у трави
- Зумбул се плави:
- Ту у забави
- Вредни су мрави.
-
- И цврчак цврчи,
- Травицом трчи,
- Те тако слави
- Живот нарави;
- Лептирак шари
- Цвећем летари.
- И све што гмиже
- Живље се диже;
- Све се понавља:
- Пролеће с’ јавља.
- Гле деце мале
- Где се у гају
- У загрљају
- Љубе и шале!
- Благо тој деци –
- - То је пролеће
- Блажене среће.
|
- Ево наших ласта
-
- Ево иду, као звани,
- наши лањски сукућани.
- Ево наших ласта мили',
- баш смо вас се зажелили.
- Ход'те ход'те, птице вите,
- да с' од пута одморите!
-
- Ход'те, ход'те, гости моји,
- ваше старо гнездо стоји!
- Порушит' га нисмо дали,
- ми смо вам га сачували.
- Не идите другој страни,
- ход'те к нама ко и лани!
-
- Под нашим је кровом мирно,
- нико није у вас дирно.
- Ми певамо и играмо,
- ал' се никад не свађамо.
- Живећемо у радости, -
- добро дошли, наши гости!
-
- Прљаве руке
-
- Пре и после јела треба руке прати,
- немој да те на то опомиње мати.
- Прљавим рукама, загади се јело,
- па се тако болест унесе у тело.
-
- Купање
-
- Ала је то дивота,
- кад се ко окупа!
- - што се не би купали,
- вода није скупа.
-
- Морамо се купати,
- прљавштину стрести,
- - нечистоћа навлачи
- рђу и болести.
-
- Зато ј' мајка спремила
- воду, али млаку,
- зато је окупала
- свога малог Лаку.
-
- А сад вели: "Цицу ми
- пуштати не смете,
- јер ће мислит' да је сир,
- појешће ми дете!"
-
|
- Куцову је слободно,
- нек се заиграва,
- он ће Лаку чувати
- кад легне да спава.
-
- А старији, Андрија,
- он се већем свуко,
- што га већ не купају,
- чисто би се туко.
-
- Чекај, чекај, Андрија,
- док обришу Лаку,
- ти ћеш онда добити
- другу воду млаку.
-
- Лака ће с' у колевци
- топити од сласти,
- а што буде сневао
- неће ником касти.
|
Како се долази до знања
- Неког научњака,
- заслужна штовања,
- питали су: Како ј' дошо
- до толико знања?
- Одговор им дао:
- „Што год нисам знао,т
- о сам друге пито,
- ил' из књига чито.“
Учимо се
- Учимо се, време нам је,
- у младости све се мили.
- Свако семе даће плода
- кад будемо остарили.
- Пропустимо и ове дане
- остаћемо духом гњили.
- Кајање ће бити горко
- кад будемо остарили.
- Трудимо се сада бити
- телом крепки, душом чили.
- То ће бити и тад наше
- кад будемо остарили.