„Сумњиво лице“ Бранислав Нушић - задатак III део

ЕВО ЗАДАТКА СА ЗАВРШНОГ ИСПИТА 2018. ПОКУШАЈ ДА ГА УРАДИШ.

Сада ћеш решавати задатак тако што ћеш у неколико реченица одговорити на захтеве. Прочитај сцену из комедије Сумњиво лице Бранислава Нушића и обрати пажњу на односе међу ликовима.

III

МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ

МИЛАДИН (Улази понизно, гужвајући шубару у руци.)

ЖИКА (мрзовољно): Шта је?

МИЛАДИН: Дошао сам, господине!

ЖИКА: Видим да си дошао. Ајд казуј, шта хоћеш?

МИЛАДИН: Па... дошао сам за правду, господине!

ЖИКА: Дошао за правду. Као да сам ја пекар па печем правду. Ти мислиш тако то, дођеш само на тезгу па – дај правду, а ја отворим фиоку па – изволите, молим лепо!

МИЛАДИН: Па ја велим... закон.

ЖИКА: Остави ти закон на миру, закон је закон, а ти си ти. Је ли ти што род закон, можда кум, стриц или ујак?

МИЛАДИН: Па није, господине!

ЖИКА: Па што га отежеш као да ти је рођени ујак?! Закон није написан за тебе, него за мене да знам колико да ти одрежем. Је л’ разумеш?

МИЛАДИН: Разумем! Ал’ велим...

ЖИКА: Је л’ имаш ти кантар у дућану?

МИЛАДИН: Имам, господин Жико!

ЖИКА: Е, видиш, имам га и ја. Закон, то је мој кантар. Метнем на кантар твоју молбу, или тужбу, па с друге стране метнем један параграф. Ако је мало, ја метнем још један, ако је мало и то, ја метнем једну олакшану околност, па ако нагне језичак на другу страну, ја додам једну отежавајућу околност. Ако опет неће да превали на твоју страну, а ја, пријатељу си ми мој, ударим мало језичак малим прстом, а кантар, хоп, па превали на твоју страну.

МИЛАДИН: Па то, знаш, ја и мислим.

ЖИКА: Шта мислиш?

МИЛАДИН: Да удариш малим прстом.

ЖИКА: А, то би ти хтео? Па знам те онда, птицо, и зашто си дошао. Хоћеш по други пут да наплатиш од некога дуг!

МИЛАДИН: Није, богами, него први пут.

ЖИКА: Море, како први пут! Да је први пут, не би теби требао мој мали прст.

МИЛАДИН: Бог ми је сведок, господин Жико!

ЖИКА: Имаш ли ти неког сигурнијег сведока него што је бог?

МИЛАДИН: Немам. Ал’ ја највише на тебе рачунам, господин Жико. Рекох, ако те као човека замолим...

ЖИКА: Е, мој брате, ти мислиш то тако, да ме замолиш. Је л’ тако радиш ти у свом дућану? Дође неко па каже: „Дошао сам, газда Миладине, да те замолим да ми даш кафе!” А ти му даш, је ли?

МИЛАДИН: Па оно је еспап.

ЖИКА: А наука није еспап, је ли? Ко ће да плати мени моје школовање? Десет година сам ја провео у школи. Да сам на робији толико година провео, ја бих научио какав занат. И то, нисам ја учио као што данашња младеж учи – годину дана па хајд у старији разред. Него се ја, господине мој, нисам мицао из разреда по годину-две, па и три ако хоћеш, све док нисам испекао науку. А ти сад хоћеш тако?... „Ајде, господин Жико, макни малим прстом!”

МИЛАДИН: Ја велим, господин Жико, да ти учиниш своје, а ... ја већ знам моје. Има, знаш она твоја хартија код мене...

ЖИКА: Ух, мајку му, и јест велика ствар. Дужан сам ти сто динара, па окукао сваки дан: она хартија код мене, она хартија код мене...

МИЛАДИН: Никада ти, господин Жико, нисам поменуо досад.

ЖИКА: Немој никад више у животу ни да поменеш. (Звони.)

МИЛАДИН: Нећу, господин Жико!

ЖИКА: Дедер говори, зашто си дошао?

МИЛАДИН: Па ево шта је, неки Јосиф из Трбушнице...

 

Објасни шта је Миладин очекивао од Жике да уради када му је рекао да „удари малим прстом” по кантару.

Води рачуна да напишеш одговор који је:

1. целовит и заснован на тексту;

2. састављен од јасних и разумљивих реченица;

3. у складу са граматичким и правописним правилима српског језика.

 

ЕВО НАШЕГ ПРИМЕРА.

У неколико реченица одговорите на захтеве. Прочитај наведени део сцене из комедије Сумњиво лице Бранислава Нушића и обрати пажњу на особине ликова.

I

ЈЕРОТИЈЕ: Хм, добра прилика, Ђока, добра прилика! Иди, бога ти! Добра је прилика господин Вића, а не Ђока! И ти, да си мајка као што треба, ти би требала да је научиш. Ето човек је хоће, није да неће. Баш пре неки дан опет ми је рекао: "Кад би се ми ородили, господине капетане, где би нам био крај !"

АНЂА: Говорила сам јој, није да јој нисам говорила, али кад га дете не воли.

ЈЕРОТИЈЕ: А по чему га опет мора волети? Ниси ни ти мене волела кад си се удала, па шта ти фали? Него реци, ниси ни ти много наваљивала на њу?

АНЂА: Па и нисам. Отежем ствар због оне његове кривице. Рекох, нек се то сврши па онда нека проси.

ЈЕРОТИЈЕ: Ама, каква кривица, побогу брате! Где си ти још видела код нас да је чиновника глава заболела због кривице? А после, паметан је то човек зна тај шта ради. Покрао је он сва та акта, и сад нема акта, нема ни кривице. Не може му министар ништа, мањ да га истера из службе. Али и да га истера, мислиш мари он? Скрцкао је тај парицу, па му се може и без службе. Седеће годину-две и даваће паре на зајам сељацима. Ако баш хоће наново службу, сачекаће док падне влада, па ће га после друга са класом у службу.

АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара?

ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у овоме срезу, а дошао је као пиштољ. Ал' уме, брате! Ето, онај други господин Жика целог ће живота остати сиромах. Њему доста кад му понудиш литар-два вина. Ал' овај, јок! Неће да се прља за ситницу; не воли чак ни да прими на рад продаје, процене, лицитације и такве ствари, вели: "Нека то господин Жика." Он само на крупно хвата. Његова је струка политика и на њој, боме, добро зарађује. Највише зарађује на династији. За њега је династија крава музара. А музе, брате, вешто! Тек видиш, притвори каквог газду, вели: "Лајао против династије!" и натовари му оволика акта... седам, осам, дванаест сведока... пет година робије. А једног дана тек, нестало акта, или искази сведока сасвим друкче гласе него кад си их први пут читао, и онај... тек видиш - у слободи. Ето, тако, иде му тај посао од руке. Е, то је, видиш, домаћин човек, таквог зета дај, а не Ђоку.

АНЂА: Шта ћу, шта могу, кад га она не трпи, каже личи јој на петла.

ЈЕРОТИЈЕ: Роткве њој стругане! А шта би она хтела! И ја сам личио на петла кад сам тебе узео, па шта ти фали?

1. Објашњавајући Анђи зашто је добро да се Марица уда за Вићу, Јеротије је рекао: „За њега је династија крава музара... то је, видиш, домаћин човек, таквог зета дај.“ Које особине капетан цени код писара Виће?

Води рачуна да напишеш одговор који је:

1. целовит и заснован на тексту;

2. састављен од јасних и разумљивих реченица;

3. у складу са граматичким и правописним правилима српског језика.

2. У неколико реченица објасните шта значи „за њега је династија крава музара.“