„Покондирена тиква“ – Јован Стерија Поповић – увод у читање и разумевање лектире

Детаљи

Објављено понедељак, 30 март 2020 16:40

„Покондирена тиква“ је комедија Јована Стерије Поповића из 1838. године, у којој он исмејава покондиреност своје главне јунакиње, која жудећи за „ноблесом“ настоји да се отргне из свог занатлијског окружења, пошто је њен покојни муж био опанчар, и успе у вишим друштвеним круговима. Ову комедију Стерија је написао 1830. године, одмах после „Лаже и паралаже“, а објављена је 1838. и то после прераде. То се види из „Додатка“ Предусловију (предговору), који је иначе датиран 1830, а „Додатак“ са 1837. Комедија је на сцени први пут изведена 1. марта 1842. године у Београду.

http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=4598&m=2#page/4/mode/2up

Покондирена тиква је израз којим се описује особа која је након стеченог положаја, моћи или новца променила своје понашање; уображена, умишљена особа. То је особа малограђанског начина живота и схватања, скоројевић, која се претвара да је нешто што није; укратко – то је неуспело настојање да припрост човек постане господин.

Разјашњење овог израза даје Митар, Фемин брат, пред крај комедије, коме је Стерија подарио своје речи:

МИТАР: Слушајте, децо, ја вас као стар могу мало и поучити. Добро упамтите од Феме како је зло кад прост хоће да дигне нос нависоко. То баш тако личи као да би крмача викала: „Молим вас, метните ми седло, мени то лепо стоји. Ја могу бити камила.“ - А ти, Фемо, сваки дан да проучиш ону пословицу: „Нема ти горе него кад се тиква покондири“, па унапредак терај овакове од себе (показујући Сару).

Пословица: „Вид'ла жаба да се коњ поткива, па и она дигла ногу.“

Из Речника српскога језика (2011):

ТИКВА ж. 1. бот. а. једногодишња баштенска биљка из истоимене фамилије, са више врста, и плод такве биљке, који се користи као храна стоци и људима; б. биљка из исте фамилије, крушкастог облика (осушена се може користити као суд за течност и др.). 2. лоша, незрела лубеница. 3. а. фиг. фам. и пеј. глава.

- дувати у исту тикву с ким – слагати се с ким у мишљењу, поступцима;

- пуче тиква – распало се пријатељство, раскинули се добри односи;

- садити с ким тикве – удруживати се с ким обично због сумњивих послова;

- тиква без корена – човек без везе, без утицаја;

- тиква пошла, тиква дошла – каже се за онога који поред учења или искуства остане исти, незналица као и пре;

- ко с ђаволом тикве сади, о главу му се разбијају (пословица) – ко се удружи с лошим друштвом, лоше ће и проћи.

КОНДИР м. грч. суд за вино, ракију и сл., врч, крчаг, пехар; може бити и од злата.

Још, тиква је стари израз за суд који је служио за пресипање воде из посуде у посуду, или за сипање на веш; израђен од тикве или бундеве. Кондир је посуда из које се пијаћа вода изливала у судове за пиће. Кроз отвор на врху би се усула вода из бунара, а благим нагињањем би потекла кроз ужи отвор на боку. „Имућније породице послуживале су воду из керамичких, бакарних и сребрних кондира. Керамички кондири уметнички су осликавани, а касније су се правили бакарни кондири који су били „превучени златом тако лијепо да се то не може описати”. Дакле, имућни људи могли су себи да приуште ове лепе, уметнички осликане и филигрански рађене посуде за воду, а они сиромашнији су за исту намену користили тикве. Синтагма покондирена тиква, тако представља тикву која би желела да постане кондир, односно, нешто обично и једноставно желело би да постане лепо и вредно.“[1]

НОБЛЕС фр. племство, племићко, достојанство, отменост;

НОБЛ фр. племенит, узвишен, раскошан, отмен, господствен.

„Покондирену тикву“ у целини можете пронаћи на: http://www.rastko.rs/drama/sterija-tikva_c.html

Јован Стерија Поповић (1806–1856), писац драма (комедија и трагедија), песник, романописац, адвокат, педагог, био је један од водећих интелектуалаца свога времена. Рођен је 13. 1. 1806. у Вршцу, где је и умро 10. 3. 1856. Оснивач је српске драме и један је од најбољих српских комедиографа. Најпознатије комедије: Лажа и паралажа, Тврдица или Кир Јања, Покондирена тиква и Родољупци.

Године 1842. постао је начелник Министарства просвете, а на овој функцији провео је осам година. Године 1844. донео је закон којим је у Србији уведена гимнастика у гимназије, као обавезни школски предмет.

Заслужан је за оснивање Ученог српског друштва, као и за покретање иницијативе за оснивање Народне библиотеке, Академије наука, Народног музеја и првог београдског позоришта на Ђумруку.

Стеријино позорје – позоришни фестивал савремене домаће драме, који се одржава сваке године у Новом Саду. Прве приредбе почеле су у мају 1956. године, поводом стогодишњице смрти великог српског комедиографа Јована Стерије Поповића. На Стеријином позорју сваке године додељују се награде за најбољу представу.

Поводом 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти Јована Стерије Поповића, Миховил Логар и Хуго Клајн су 1956. године написали комичну оперу „Покондирена тиква“.

Родна кућа Јована Стерије Поповића се налази у Вршцу, на Тргу светог Теодора Вршачког 11, саграђена је 1868. године и прдставља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја. Садашња кућа је саграђена на месту старије породичне куће из 18. века у којој је рођен Јован Стерија Поповић. Има приземље са локалом, спрат са стамбеним просторијама и дворишни део, који је касније саграђен. Кућу је 1871. године Стеријин брат Ђорђе Поповић наменио за потребе младих књижевника и стипендирање ученика и студената као део фонда који и данас служи тој намени. Од 2011. године у њој се налази изложбена поставка посвећена једном од најзначајнијих комедиографа код нас, са аутетичним намештајем које је писац користио, документима и фотографијама.

ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Већ у самом предговору дела Стерија помаже својим младим читаоцима тако што јасно назначава о чему ће писати у својој комедији: кроз измаштани дијалог са тадашњим госпођицама он каже да је његова комедија ту да забави и поучи. Његова намера није да пише против моде већ против злоупотребе моде и претеривања у праћењу онога што је модерно.

Пословица: „Где је мода врлина, тамо врлина није у моди.“

Стеријине драме су поучне, са коментарима. У већини његових комедија откривамо моралну драму у којој главну улогу играју заблудела личност, варалица и исцелитељ. Баш због тога у „Покондиреној тикви“ Стерија неће инсистирати на радњи већ на карактерима. У овој комедији то је Фема, богата удовица Пере опанчара, припроста и нешколована жена, која доводи себе у смешне ситуације покушавајући да побегне из тог занатлијског света, трудећи се да буде оно што она није, а што би желела да буде.

Сукоб у комедији настаје због Фемине жеље да буде другачија од осталих ликова у драми. У делу је Фема представљена комично и писац је извргао подсмеху њено претеривање и жељу да буде неко други.

За осветљавање Феминог лика важни су и њени лажни пријатељи: госпођа Сара коју Стерија назива чанколизом и њена животна филозофија је да све захтеве душе и тела подреди најнижем захтеву − захтеву стомака. Уз њу је и њен сестрић, умишљени филозоф Светозар Ружичић. Он нас опомиње да је неуке и необразоване најлакше засенити и обманути крупним, непознатим речима − „много звече, а ништа не значе“. Ликови који изазивају симпатије јесу чланови Фемине породице: ћерка Евица и Фемин брат Митар. Он подсећа како је зло кад прост хоће да дигне нос на високо, а његова мудрост садржана је и у неким од најпознатијих српских пословица. Митар и Евица су ликови који уједно истичу тријумф породичних вредности, али и тријумф лепог, чистог и јасног српског народног језика.

Имајући у виду да је језик као основно комедиографско средство у центру пажње тумачења Стеријиног дела, важно је поменути и Стеријину преписку са Вуком Стефановићем Караџићем. У тој преписци Стерија је обавестио Вука да je након дугог тумарања и лутања једва пронашао прави пут и окренуо се комедији. Како Стерија пише Вуку, човек се да најбоље поправити кад се својим будалаштинама смеје.

Пословица: „Језик те твој издаје, паметна или глупа.“

Вербална комика у драми се у највећој мери остварају кроз језик тј. погрешну употребу француских и немачких речи. Та језичка игра заснована је на сличности по звучању (не и по значењу).

На пример: шпа(н)цир – шетња; журнал – новине (овде се мисли на модни журнал, тј. на новине које доносе последњу моду); правити компламенте – ласкати, учтиво поздрављати; репарирати – из темеља поправити; епикет – утврђени начин и ред лепог понашања - правилан облик ове речи је етикета; рифти – тачно, заиста; фрајла мамзел – госпођица; кокета – жена која се труди да се допадне другима; кест машир – иди, одлази; хипшес ксихтл – лепо лице; хипш, хипш – лепо; ви кец – како сте; коми фо (мико фо) – као што треба; ајндловати – позвати; куриозно – чудновато; ајнгемонц – умокац; конфект – воће или бомбоне као јело; рихтиг – дотеривати; шармант ала бонер – дивно у добри час; пасион – страст; ун шапо – мушкарац, господин; o ma chère – о моја драга; très volontiers – врло радо итд.

Фемин говор је важно средство карактеризације лика. Говор Фему одређује и друштвено и морално. Језик Феми служи да прикрије своје право порекло и да је представи у комичном светлу. Фема жели да прати начин живота људи из високог друштва, али њен прост речник, навике, понашање као и целокупна њена личност су у контрасту са ноблесом.

Размислите о томе има ли ова комедија срећан крај. Размислите има ли трагичних елемената у карактеризацији Феминог лика на основу табеле у којој је представљен Фемин живот пре и после смрти мужа.

Типови комике које је писац развио у овом делу:

- комика која извире из радње – смех изазива нека ситуација са занимљивим (неочекиваним, наглим) обртом;

- комика која извире из карактера – смех изазивају нечије карактерне особине (које су углавном пренаглашене);

- комика која извире из начина на који је језик употребљен – смех изазива говор јунака, досетке, духовити разговори, неспоразуми у комуникацији.

Читање ове комедије оставља бројна питања – препознајемо ли данас Ружичиће и Феме. Где их све срећемо? Како се понашају? Отуда и утисак да свако време има своје Феме. Многи људи успеју да одоле притиску који се јави онда када добију новац, власт, моћ, добру позицију, управљачке могућности, али је велики део и оних који томе не могу да се отргну и једноставно постану лошији него што су били пре тога. Веома често забораве на свој претходни живот, статус, па показу своје најгоре лице, које је можда и пре било такво, само није било видно.

Књижевни род: ДРАМА

Књижевна врста: КОМЕДИЈА (КОМЕДИЈА КАРАКТЕРА)

Драма – један од три књижевна рода. Настала је у Старој Грчкој у VI веку пре н. е. из обредних песама посвећених богу Дионису, грчком богу вина и животних радости. У драми се приказују ведри, озбиљни или трагични догађаји из живота људи. Радња се заснива на сукобу ликова и супротстављеним ставовима који теже разрешењу. Драме се пишу у стиху и у прози. Изводе се у позоришту, на телевизији, радију или на филму. Драмски текст се састоји из чинова и појава. Основне драмске врсте су: трагедија, комедија и драма у ужем смислу.

Комедија (грч. kōmōidia) – једна од основних драмских врста. Настала је у Старој Грчкој и у почетку је била песма која се певала у част богу Дионису. У њој се на различите начине приказују јунаци који својим говором, поступцима и односом према другим ликовима изазивају смех. Драмска радња заснива се на веселим и шаљивим заплетима, а смеху и подсмеху излажу се друштвене појаве, људске слабости, мане, рђави карактери и друго. Комични ефекти настају услед несклада између жеља и могућности јунака. Врсте комедије су: комедија карактера, комедија ситуације и комедија нарави.

Комедија карактера – врста комедије која кроз смешне ситуације подвргава критици и исмева људске карактерне особине. Те негативне особине су: похлепа, себичност, завист, тврдичлук, охолост итд. Примери за комедију карактера су: „Грађанин племић“, „Тврдица“ Молијер; „Укроћена горопад“ Шекспир; „Покондирена тиква“, „Кир Јања“ Јован Стерија Поповић.

Комедија ситуације – врста комедије која се заснива на занимљивом заплету и наглим, неочекиваним обртима у драмској радњи, са безазленим последицама. Радњу карактеришу сплетке, неспоразуми, подметања, заблуде, прерушавања и слично. Комика се постиже довођењем ликова у смешне ситуације уз понављање истих призора с различитим учесницима. Основни циљ ове врсте комедије је да заменом улога, смешним именима јунака, досеткама, игром речима развесели и добро забави и гледаоца и читаоца: „Избирачица“ Коста Трифковић.

Комедија нарави – врста комедије која се бави особинама човека као друштвеног бића. У овој врсти комедије писац се подсмева: властољубљу, додворавању, помодарству, понизности и другим особинама које човек стиче у својој социјалној средини. Примери за комедију нарави су: Нушићеве комедије „Госпођа министарка“, „Сумњиво лице“, „Власт“ и друге.

Реплика (итал. replica од лат. replicare – одвратити) – појединачни говор сваког учесника у драмском дијалогу, односно краћи део улоге којим глумац одговара на речи партнера у позоришном комаду. Реплика исказује садржај, али и однос драмског лица према том садржају. На пример:

ЕВИЦА: Али забога, мајко, није ли ме покојни отац учио да није срамота радити? Фемина реплика садржи неколико реченица: Шта твој отац, он је био, да ти кажем, простак, није разумео ни шта је шпанцир, ни шта је журнал.

Поднаслов комедије гласи: ВЕСЕЛО ПОЗОРИШТЕ У ТРИ ДЕЈСТВА. Стеријина драма је подељена на дејства и позорја. Дејства су чинови, а позорја појаве.

Комедија има и посвету:

ПРЕЧАСТЊЕЈШЕМ ГОСПОДИНУ САМУИЛУ МАШИРЕВИЧУ АРХИМАНДРИТУ С ГЕОРГИЈЕВСКОМ СВОМ ПРЕДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ ПОСВЕЋЕНО

Најзад: Упореди Стерију и Стевана Сремца. Која свештеничка породица је била ноблес, а која је више волела своје национално порекло? Како су се обојица писаца обрачунала са ноблесима?

[1] „Ликови покондирених јунакиња у основношколском тумачењу“, Данијела Ђорђевић, ОШ „Др Јован Цвијић” Зрењанин