Васпитна улога поезије за децу – ХИГИЈЕНА

Детаљи

Објављено понедељак, 06 април 2020 11:15

Језик и књижевност имају велику улогу и потенцијал у здравом васпитавању деце. Овај велики васпитни потенцијал заснован је на сталном интересовању за појмове вредности и врлине. Књижевност доприноси развоју моралних схватања, врлина, позитивних навика и социјално пожељног понашања.

Моћ језика је ових дана искоришћена у великом броју рекламних, видео и других мултимедијалних порука да нас опомена на опасност која нам прети од новог вируса корона. Како су приче и песме моћни алати у прихватању различитости међу људима, уче нас о моћи љубави и искрености, лепоти хуманости, исто тако нас уче како да се бринемо о својој личној хигијени, како да чувамо своје и туђе здравље, како да се бринемо о болеснима, јер „чистоћа је пола здравља“.

На овом задатку васпитна улога књижевног дела за децу мора да буде у сагласности са поетским изразом песника и писца. Још су Стари Грци говорили да је књижевност ту не само да нас забави већ и поучи. Када причамо о српској поезији за децу, прва асоцијација на песнике који у свом стваралаштву имају овакве теме је на Јована Јовановића Змаја, Душана Радовића и Љубивоја Ршумовића. У свакој читанци је бар по једна песма која нас опомиње како да бринемо о себи и својој хигијени.

Овде су издвојене само неке песме ових песника.

Песма „Да ли ми верујете“ Душана Радовића је једна шаљива и забавна песма која нам скреће пажњу на озбиљан проблем небриге за личну хигијену која је честа код деце млађег узраста која су још увек несамостална. У песми је све окренуто наопачке јер се јунак ових стихова непрестано умива – а у стварности је другачије – то је дете које занемарује умивање. Мајка критикује дечака због навике непрестаног прања, а да је ствар озбиљна потврђују стихови који кажу да се дете од таквог умивања разболело. Посебно је шаљиво то што је лекар закључио да је вода крива за ову дететову болест и забрањује му да се умива. Па – да ли му верујете?

Умивао се један дечак

свакога дана без престанка,

па су му уши расле, порасле,

па му је кожа постала танка.

– Да ли ми верујете?

 

Мајка је стало викала „Доста!“,

ал’ он је хтео, он је хтео…

Умивао се свакога дана

па се одједном разболео.

– Да ли ми верујете?

 

Дошао један лекар строг,

па каже:

„Тако ми прслука мог,

вода је крива!

Забрањујем му да се умива!“

– Да ли ми верујете?

Драга децо, ови стихови су шала на рачун оних који се немарно односе према личној хигијени.

Песма „Прљаве руке“ Јована Јовановића Змаја је потпуно јасна и недвосмислена – руке се морају често прати ако не желите да се разболите.

Пре и после јела треба руке прати,

немој да те на то опомиње мати.

Прљавим рукама, загади се јело,

па се тако болест унесе у тело.

У народу се каже да „здравље на уста улази“, па после прања руку, можете сести за сто и послушати своје родитеље који инсистирају да поједете што више здравих оброка – поврћа и воћа. Порука Љубивоја Ршумовића у песми „Откуд мени ова снага“ потврђује да је то добар пут до здравља.

Откуд мени ова снага

Где бих стеко те мишиће

Да ми храна није драга

Да ми није драго пиће

Волим брате лепо сести

Волим брате добро јести

Волим се са шницлом срести

Ил' за столом ил' на цести

Откуд мени ова сила

Овај поглед љута змија

Да ми храна није мила

Тако рећи најмилија

Волим брате лепо сести

Волим брате добро јести

Тамо где се клопа смести

И мене ће нос одвести

Откуд мени ово здравље

Где бих нашо таква плућа

Да не волим млеко кравље

И цицвару док је врућа

Волим брате лепо сести

Ил' за столом ил' на цести

Волим се са храном срести

Па макар је мор'о јести

 

ПОДСЕТИТЕ СЕ: 15. октобар је Светски дан чистих руку и главни циљ обележавања овог датума је развој културе прања руку сапуном, јер мали број људи пере редовно руке у критичним моментима. Више о овоме можете прочитати на:

https://www.zjzpa.org.rs/nase-ruke-nasa-buducnost-svetski-dan-cistih-ruku/