Језик и књижевност имају велику улогу и потенцијал у здравом васпитавању деце. Овај велики васпитни потенцијал заснован је на сталном интересовању за појмове вредности и врлине. Књижевност доприноси развоју моралних схватања, врлина, позитивних навика и социјално пожељног понашања.
Моћ језика је ових дана искоришћена у великом броју рекламних, видео и других мултимедијалних порука да нас опомена на опасност која нам прети од новог вируса корона. Како су приче и песме моћни алати у прихватању различитости међу људима, уче нас о моћи љубави и искрености, лепоти хуманости, исто тако нас уче како да се бринемо о својој личној хигијени, како да чувамо своје и туђе здравље, како да се бринемо о болеснима, јер „чистоћа је пола здравља“.
На овом задатку васпитна улога књижевног дела за децу мора да буде у сагласности са поетским изразом песника и писца. Још су Стари Грци говорили да је књижевност ту не само да нас забави већ и поучи. Када причамо о српској поезији за децу, прва асоцијација на песнике који у свом стваралаштву имају овакве теме је на Јована Јовановића Змаја, Душана Радовића и Љубивоја Ршумовића. У свакој читанци је бар по једна песма која нас опомиње како да бринемо о себи и својој хигијени.
Овде су издвојене само неке песме ових песника.
Песма „Да ли ми верујете“ Душана Радовића је једна шаљива и забавна песма која нам скреће пажњу на озбиљан проблем небриге за личну хигијену која је честа код деце млађег узраста која су још увек несамостална. У песми је све окренуто наопачке јер се јунак ових стихова непрестано умива – а у стварности је другачије – то је дете које занемарује умивање. Мајка критикује дечака због навике непрестаног прања, а да је ствар озбиљна потврђују стихови који кажу да се дете од таквог умивања разболело. Посебно је шаљиво то што је лекар закључио да је вода крива за ову дететову болест и забрањује му да се умива. Па – да ли му верујете?
Драга децо, ови стихови су шала на рачун оних који се немарно односе према личној хигијени.
Песма „Прљаве руке“ Јована Јовановића Змаја је потпуно јасна и недвосмислена – руке се морају често прати ако не желите да се разболите.
У народу се каже да „здравље на уста улази“, па после прања руку, можете сести за сто и послушати своје родитеље који инсистирају да поједете што више здравих оброка – поврћа и воћа. Порука Љубивоја Ршумовића у песми „Откуд мени ова снага“ потврђује да је то добар пут до здравља.
https://www.zjzpa.org.rs/nase-ruke-nasa-buducnost-svetski-dan-cistih-ruku/