Колико смо свесни шта наша деца раде на друштвеним мрежама?

Чак 60 одсто млађе деце и око 80 одсто адолесцената користи Интернет. Већина њих приступају Интернету без надзора одраслих.  

Највећи број деце Интернет користи за забаву и комуникацију с другима  (посећивање друштвених мрежа, гледање филмова, спотова, слушање музике,  играње  игрица, разговоре путем чета). Око четири петине деце узраста од 10  до 18 година има профил на друштвеној мрежи (најчешће на Фејсбуку), иако је, минимална граница 13 година.

Половина деце има неограничен временски приступ Интернету и нису  саветовани како да га користе. Родитељи углавном одустају од надзора,  поготову што су деца старија.

И родитељи и наставници ређе приступају Интернету него деца.

Сваки  пети  ученик  има  родитеље  који  не  користе  Интернет,  а  већ  међу  основцима  највише  је  оних  који  процењују  да  оба  родитеља  имају  мање  рачунарског  знања  од  њих. То, по правилу  децу и младе  усмерава на размишљање да  због тога  нису “равноправни” саговорници  и не могу да се укључе ни у питање безбедности у вези са коришћењем друштвених мрежа.

Свако пето дете које има профил на друштвеној мрежи дели приватне податке са непознатима или нема увид у то ко има приступ њиховим  приватним подацима.

Најчешће ризично понашање међу децом је прихватање позива за пријатељство од стране непознатих особа (више од половине деце то редовно ради). Присутни су и други облици ризичног понашања:  

-   остављање личних података на профилима и блоговима,  

-   одговарање на поруке непознатих особа,  

-   комуницирање путем чета са непознатим особама,  

-   прихватање састанака са особама које су упознали преко Интернета.

Скоро две трећине старијих основаца се бар  једном током последњих годину дана изложило неком ризику на Интернету.  Само трећина деце није себе изложила ниједном од испитиваних облика  ризичног понашања. 

Трећина ученика се не информише о ризицима и начинима заштите на  Интернету, јер их то не занима.  

Трећина родитеља десетогодишњака нема добар увид у то шта им деца  раде на друштвеним мрежама, односно, знају само оно што им деца кажу.

Ни родитељи, ни наставници немају добар увид у то шта њихова деца раде  када су на Интернету, нису информисани у довољној мери.   

Четвртина ученика млађих разреда ОШ је у протеклих годину дана бар једном  била изложена дигиталном насиљу.

Трећина старијих основаца је у последњих годину дана бар једном доживела  неки облик дигиталног насиља.

Деца су спремнија да признају да су трпели дигитално узнемиравање него да  су они узнемиравали друге. 

Број родитеља који су изјавили да су их деца информисала о дигиталном  узнемиравању доста је мањи од броја деце која су изјавила да су доживела  узнемиравање.  

Број деце која кажу да су се жалила родитељима далеко је већи него број  родитеља који то потврђује.

Недостају адекватне социјалне, психолошке и едукативне интервенције  превентивног  карактера, како од стране родитеља, тако и од стране школе. 

Из тог разлога у нашој школи  се од прошле године појачано ради на заштити деце од интернета. Психолог и педагог су у прошлој школској години одржале низ радионица на тему „Безбедност деце на интернету“. У овој школској години ће овом радионицом бити  покривена сва преостала одељења, изузев ученика првог и другог разреда. Наставница информатике у оквиру својих часова посебну пажњу посвећује овој теми, те релизује различите  активности са ученицима. Наставник ликовног ће поставити изложбу фотографија на ову тему, а наставница српског језика преглед литерарних радова. Наставници ТИО су у оквиру редовних часова у овој школској години посебну пажњу посветили  овој теми у раду са ученицима осмог разреда током првог тромесечја.

ПРЕПОРУКЕ - ШТА РОДИТЕЉИ МОГУ  ДА УЧИНЕ?

Забрана коришћења Интернета и друштвених мрежа - није решење!

Забрањивање подстиче радозналост код деце, квари однос поверења  са њима и урушава родитељску потребу да помогне и подстакне развој детета.

Градите отворен однос пун поверења са својом децом, зато што ће у таквом  односу дете са вама размењивати своје страхове, изазове, туге и ви ћете као  родитељ моћи да помогнете у ситуацијама када им је помоћ потребна.

Заједно са децом договорите се о правилима како се треба понашати на  друштвеним мрежама, тако је већа шанса да се та правила и поштују.

Шта је важно?

-Никада не остављамо податке о томе где се крећемо - ни ми, ни наши укућани.

-Не откривамо личне податке.

-Пажљиво бирамо коју врсту информација делимо са другима.

-Проверавамо  идентитет  особа  које  нам  шаљу  захтеве  за  пријатељство

Објасните својој деци  како да се заштите. Aко је вама тешко да то урадите, пронађите  некога ко то боље зна од вас, па га у договору са вашим дететом замолите  за помоћ.

Покажите личним примером да вам је јасно о чему говорите.  

Пратите шта деца раде на Интернету! 

И  запамтите:  ваша деца могу знати више од вас о Интернету,  компјутерима и Фејсбуку, али ви знате више о животу и етици.   

Допуштено вам је да заједно са вашим дететом успоставите правила понашања на друштвеним мрежама и да тражите њихово поштовање. 

Ви сте родитељ! 

Уколико се ваше дете суочава са дигиталним насиљем, било  да је жртва насиља или посматрач овог процеса, доступна  вам  је помоћ преко СОС Фејсбук апликације која се налази на  страници Бирај речи, хејт спречи, на овом линку 

                                                                                                                                                                       С поштовањем,
                                                                                                                                                                       педагог и психолог школе