Мало упознавање са Земуном

Детаљи

Објављено недеља, 14 децембар 2014 18:15

О неким занимљивостима Земуна сазнајемо из књиге „Верски објекти у Београду“.

„Од средине 18. века Земун, као гранични град Аустрије према Турској, добија све већу важност, како за Аустријанце тако и за Србе. У том периоду подигнут је велики број хришћанских богомоља, од којих већина није сачувана у првобитном изгледу, будући да су обновљене, подизане на темељима старих, прошириване. У поменутом периоду већина становништва била је православне вероисповести и то су углавном били Срби, нешто мање Грци и Цинцари, а остало станивништво чинили су римокатолици, углавном Немци, затим Јевреји и евангелисти и сви су настојали да оформе и изграде верске објекте где би се окупљали и испољавали религиозна осећања, чиме ће се обликовати њихов свакодневни живот, а на посредан начин и живот средине и простора који су настањивали.“

Из ове књиге издвојили смо пар занимљивих примера:

ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ:

ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, Цара Душана 83

Наша парохијска црква је подигнута у Горњој Вароши на месту старе, мање цркве.

ЦРКВА СВЕТОГ ОЦА НИКОЛАЈА, Његошева 43

Налази се испод куле Гардош и представља најстарију сачувану српску цркву у Старом језгру Земуна. Уз јужни зид постављена су два надгробна споменика с грчким натписом (1771 и 1772) који сведоче о постојању грчке колоније у Земуну.

ДОМ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ, Светосавска 15

Ова зграда је подигнута на месту старе једноспратне зграде из 18.века, у порти[1] цркве Рођења Пресвете Богородице која је била намењена српској и грчкој деци и служила као српска и грчка школа. у њеним просторијама основана је и Славеносербска библиотека земунска (1825).

КАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ:

ЦРКВА УЗНЕСЕЊА БЛАЖЕНЕ ДЈЕВИЦЕ У НЕБО, Омладински трг 4

Подигнута у 18.веку на месту једине турске џамије у Земуну коју су као напуштену обновили католици. Још једном је била преуређена у џамију док није била потпуно срушена 1784. Поново је на том месту подигнута црква.

ЦРКВА СВЕТОГ ВАНДЕЛИНА, данас угао Првомајске и Херцеговачке[2]

Везана за немачке насељенике у Земуну који су пристигли као део миграције подунавских Немаца а која је узела маха после Пожаревачког мира 1718. године[3]. Престала је са радом 1944, након исељавања подунавских Немаца, да би после десет година била срушена до темеља. На том месту се налази наша школа.

ЕВАНГЕЛИЧКА ЦРКВА, Тошин бунар 2

Подигнута је 1928. на плацу који је евангеличка заједница добила од Земунског магистрата. Грађевина је сачуван али се више не користи за богослужбену намену.

ЈЕВРЕЈСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА:

АШКЕНАСКА[4] СИНАГОГА[5], Рабина[6] Акалаја 5

Подигнута на месту старије синагоге из 1755. године. Припадала је ашкенаским Јеврејима.

СЕФАРДСКА[7] СИНАГОГА, угао Дубровачке и Приморске, објекат више не постоји

Храм је оштећен у савезничком бомбардовању 1944. године и, након тога, срушен.

[7] Сефарди – Јевреји који су живели у Шпанији и Португалији. Одатле су се селули у Западну Европу и на Балкан

[4] Ашкенази - Јевреји који су живели у Источној Европи

[5] јСинагога - еврејско место окупљања на молитву

[6] равин – јеврејски свештеник

[2] некада се овај део звао Францтал

[3] споразум између Турске, Аустрије и Млетачке Републике, након турског пораза у рату 1714-18. тим миром Турска је препустила Аустрији северну Србију, јужно од Саве, Банат и део Срема.

[1] порта – двориште цркве