Петар Кочић (1877 - 1916)

Детаљи

Објављено недеља, 20 април 2014 20:00

Родио се 29. јуна 1877. у селу Стричићима, поред Бањалуке, на Змијању, у мрачној планинској брвнари без прозора, а умро је у лето 27. августа 1916. усред Првог светског рата, пред велики слом Аустроугарскe монархије, помраченог ума, у Београду.

Отац Кочићев био је једва писмен. Закалуђерио се одмах после женине смрти, па је Петар код оца у манастиру учио буквар и надахњивао се епском традицијом. Основну школу завршио је у Бањалуци, а у Сарајеву је започео гимназијско школовање, од кога се отуђио због аустроугарског тиранског режима и придружио се младим босанским националистима. Искључен је из школе и прогнан из Сарајева 1895.г. Школовање је наставио у Београду, где је матурирао 1899. и исте године уписао Филозофски факултет у Бечу.

Када се 1905. вратио са студија, нигде није могао да добије посао због свог политичког ангажовања. Још у Бечу он се био определио за сталну политичку борбу против аустријског угњетавања, а за национално ослобођење. То опредељење ће пресудно утицати на његов живот и стваралаштво. Непрестано ће бити под присмотром аустријских власти, у затвору, на суду и под ударом цензуре.

КЊИЖЕВНО ДЕЛО:

- С планине и испод планине (збирка приповедака-три књиге);

- Јазавац пред судом (драма);

-Приповетке: Јаблан, приповетке о Симеуну Ђаку, Гроб слатке душе, Кроз маглу, Мргуда, Мрачајски прото, Кроз мећаву, Суданија, Вуков гај, Ракијо мајко! Пјесма младости, Јајце, Кроз свјетлост, У магли, Јелике и оморике, Код Марканова точка, Ђурини записи;

- Лирика: Поноћни звуци, Пролетни звуци, Пошљедња суза;

- Критичко-полемичка проза;

- Посланички говори;

- Преписка и др.