Заштита воде и земљишта

Детаљи

Објављено четвртак, 09 април 2026 10:29

УЛОГА УЧЕНИКА У ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Заштита воде и земљишта

Пето предавање „Заштита воде и земљишта“ у оквиру школског пројекта УЛОГА УЧЕНИКА У ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ одржано је у петак, 20. марта 2026. у холу школе. Предавач Драгана Вушковић, наставница хемије, за представнике ученика од IV до VIII разреда, уз припремљену презентацију, разговарала је са ученицима о највећим загађивачима воде и земљишта и могућностима њихове заштите. Присутни ученици су препознали бројне узроке који доводе до загађења у природи. Вода, ваздух и земљиште су важни за здрав опстанак људи и зато је ова тема препозната као кључна у односу човека према окружењу. Презентацију са предавања можете видети ОВДЕ. 

Када би свако водио рачуна о животној средини и воденим површинама, загађење би сигурно било знатно мање него сада. Зато су наставница и представници одељења који су присуствовали предавању дали неколико препорука које су, у ствари, ситнице које се могу урадити за смањење загађења воде:

1. што мање користити пластику: познато је да се пластика веома тешко разграђује; највећи део пластике која се користи заврши у рекама или језерима, одакле ју је још теже очистити; уколико је могуће, препорука је да се смањи употреба пластичних предмета и тиме у великој мери помогне околини;

2. рециклирати: увек бирати амбалажу која се лакше рециклира; стаклене флаше су, на пример, по том питању захвалније од пластичних боца;

3. не просипати уље у судоперу: иако нема потребе смањити употребу различитих врста уља у свакодневном животу, важно је не просипати их у одводе; сваки вишак или неупотребљену количину уља требало би сакупити у стаклене бочице и правилно одлагати;

4. опрез са коришћењем хемикалија за чишћење: слично уљу, кућна хемија је ризична када нађе свој пут до извора воде; стога, обратити пажњу кпри њеној употреби;

5. не бацати лекове у канализацију: лекове треба одлагати у складу са препоруком о медицинском отпаду;

6. не користити пестициде: пестициди и хербициди су у великој мери штетни за животну околину; преко земљишта, спиране од стране киша које падају, ове хемикалије налазе свој пут до подземних вода и касније до река или језера;

7. редовно одржавати аутомобил: камиони, аутомобили или друга превозна средства једни су од највећих загађивача ваздуха; редовним одржавањем ових машина може се драстично смањити проценат загађења живоне средине; загађење ваздуха директно је повезано са загађењем водених површина;

8. не бацати ђубре: при боравку у областима у чијим се непосредним близинама налазе реке, језера, мора или океани, не треба бацати било какву врсту смећа у ово окружење; чак и амбалажа бачена на плажу после одређеног времена може да доспе до воде и загади извор; добро би било и организовати акције чишћења приобалних области, и подићи свест заједнице о важности да овај део животног простота и окружења остане чист;

9. садити биљке у близини језера и река: дрвеће је, такође, од велике помоћи у очувању екосистема и смањења загађености, тиме се регулише ниво угљен-диоксида у води, што директно утиче на однос нивоа пе-ха вредности;

10. зауставити истицање хемиклија: важно је зуставити отицање свих штетних хемикалија у воде; било да су у питању фабрике или појединци који испуштају хемикалије, штета по водени систем је енормна.

Такође, земљиште је веома угрожено и његовој заштити је неопходно посветити максималну пажњу. Утолико више јер се сваке године у свету на разне начине, било то узрокованим ширењем градова, изградњом саобраћајница, индустријских објеката, вештачких језера, изгуби на стотине и хиљаде хектара често и најплоднијег земљишта.

Мере које треба спровести у циљу заштите земљишта су:

1. спречавање или у крајњем свођење на најмању могућу меру коришћење земљишта у непољопривредне сврхе;

2. примена технологије која не утиче на деградацију земљишта;

3. спречавање губитака плодног земљишта изградњом акумулација, базена, насеља и индустријских објеката;

4. спречавање загађења земљишта тешким металима;

5. забрана одлагања отпадног материјала, муљева, вода, на плодним земљиштима;

6. у интензивној биљној производњи заштити земљиште од утицаја високе технологије, механизације (збијање земљишта и погоршавање физичких особина земљишта), хемизације (загађење земљишта хемикалијама, пестицидима и минералним ђубривима и др.);

7. контролисати плодност земљишта и употребу ђубрива у сврху контроле еколошких фактора у биљној производњи, односно за заштиту земљишта, воде, биљака, људске и анималне хране од загађења и др.