„Сумњиво лице“ Бранислав Нушић - Припрема за читање лектире I део

Детаљи

Објављено уторак, 24 март 2020 18:47

Бранислав Нушић и његово стваралаштво није непознато ученицима осмог разреда. Зато је важно да се пре неко што почнете да читате „Сумњиво лице“ подсетите књижевних дела која смо читали у претходним разредима.

Нушић је писао приповетке, романе, путописе, расправе, уџбенике, драме, комедије, трагедије и есеје. Окушао се и у писању поезије, али је његово „песниковање“ брзо окончано. „Због песме Погреб два раба објављене у Новом београдском дневнику 1887. године Бранислав Нушић осуђен је на две године строгог затвора. Управник пожаревачког затвора био је по злу чувени Илија Влах. Када је прочитао због чега је Нушић осуђен, решио је младог бунтовника да доведе у ред, па му је забранио да пише, да ложи пећ у самици и да чита књиге и новине.

– Боље је за тебе младићу да не пишеш. Писање те је и довело у апсу. Да си био неписмен ти би данас био ваљан човек и угледан грађанин. А овако се као коцкар вучеш по апсанама – саветовао га је Илија Влах.“[1]

Овде је важно да се подсетимо да смо од Нушићевих прозних дела читали роман „Хајдуци“ и аутобиографски роман „Аутобиографија“.

Нушићеве комедије су најзаступљеније у нашем наставном програму и до овог узраста читали смо дела „Кирија“, „Аналфабета“ и „Власт“.

Пре него што почнете да читате „Сумњиво лице“ подсетите се Нушићеве биографије. Познавање живота овог славног српског писца је важно за разумевање његовог књижевног дела. О његовом бурном животу снимљена је телевизијска драма Неозбиљни Бранислав Нушић 1986. године.

https://www.youtube.com/watch?v=YWFPJjEmKTo&t=13s 

ШТА ЈЕ КОМЕДИЈА ИЛИ РЕЧ-ДВЕ О КОМЕДИЈИ

 „Дужност комедије јесте да поправи човека и разоноди га.“ (Молијер)

Комедија је драмска врста која приказује просечан живот и обичне људе са задатком да истакне мане и недостатке појединца или читаве друштвене заједнице. Настала је у античко време и код гледалаца изазива смех.

Смех је битан елеменат комедије. Ако се нека мана истиче да би само изазвала смех, онда је то елеменат смешног у драмском делу; ако се мана приказује као саставни део просечних, нормалних људских особина и поступака, онда имамо елеменат комичног; а ако су мане и недостаци толико штетни за појединца или друштво, онда се смех претвара у сатиру. У комедијама су најчешће сви ови елементи помешани.

Радња у комедији је сложена и у њој учествује велики број лица. Расплет је по правилу срећан и комедија се обично завршава победом разумног животног принципа.

Комедија, као врста, дели се на многобројне подврсте. Разликују се комедије с обзиром на тему, ликове, број чинова, радњу и начин извођења, као и у односу на време када је настала.

Драма се може разврстати и у односу на медиј за који се пише:

- радио-драма („Капетан Џон Пиплфокс“ Душан Радовић)

- ТВ драма („Ноћ и магла“ Данило Киш)

По тематизацији, драма „Бој на Косову“ Љубомира Симовића је историјска драма јер се њена радња односи на познат историјски догађај из 1389. године. Ово дело је још и драма у стиховима јер је писана и извођена у стиховима.

Могуће је радити и драматизацију (прилагођавање текста за драмско извођење) књижевних дела других родова, нпр. бајке – „Биберче“ Љубиша Ђокић.

ВАЖНО ЈЕ ДА СЕ ПОДСЕТИТЕ И ОДЛИКА ДРАМЕ!

* Закон о три јединства

ЈЕДИНСТВО МЕСТА – радња у драми је таква да се све догађа на једном месту;

ЈЕДИНСТВО ВРЕМЕНА – радња драме морала је да траје 12, 18 или 24 часа;

ЈЕДИНСТВО РАДЊЕ – најважнији и трајно присутан закон у драмском стваралаштву: све што се у драми догађа мора бити повезано и усмерено према главном догађају у драмском току.

* ФАЗЕ У РАЗВОЈУ ДРАМСКЕ РАДЊЕ/КОМПОЗИЦИОНЕ ЕТАПЕ

1. УВОД или ЕКСПОЗИЦИЈА

2. ЗАПЛЕТ

3. КУЛМИНАЦИЈА

4. ПРЕОКРЕТ или ПЕРИПЕТИЈА

5. РАСПЛЕТ

Као део композиције, понекад се могу јавити и НЕОБАВЕЗНИ ДЕЛОВИ:

ПРОЛОГ– почетна сцена драме која најављује драмску радњу, јунаке, открива важне информације за разумевање драме

ЕПИЛОГ – завршна сцена драме у којој се обично глумац обраћа гледаоцима

* ЕЛЕМЕНТИ ДРАМЕ У ТЕХНИЧКОМ СМИСЛУ

ПОЗОРИШНА ЛИСТА (АФИША) – прво објашњење у драми о њеном унутрашњем животу; стоји испред дела и садржи нужна обавештења и податке о личностима, њиховом изгледу, старости, родбинским везама, говори о месту и времену догађаја;

ДИДАСКАЛИЈЕ (РЕМАРКЕ) – пишчеве напомене у загради уз говор лица; дају обавештење о изгледу позорнице, гестовима лица, начину њиховог говора и сл. сугестије редитељу, глумцима или читаоцима;

ЧИН – драмска целина којом се постиже јединство драмске радње; драма је некад морала да има 5 чинова у складу са тим да је сваком чину одговарала једна фаза драмске радње; модерна драма има све структуралне елементе, али не мора да има 5 чинова, већ три, два или један;

   * једночинка – драмски текст који има један чин („Кирија“, „Аналфабета“)

ПОЈАВА, ПРИЗОР – свака промена која настаје доласком новог лица на позорницу у тренутку развоја радње.

* ФОРМЕ ИЗРАЖАВАЊА У ДРАМСКОМ ДЕЛУ

ДИЈАЛОГ/драмски дијалог – разговор међу ликовима;

МОНОЛОГ/драмски монолог – говор једног лица на сцени; унутрашње размишљање лика назива се солилоквиј (јунак се обраћа самом себи).

[1]http://www.cirilica-beograd.rs/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%B8-%D0%BF%D0%B8%D1%88%D1%83/%D0%BF%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1-%D0%B4%D0%B2%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B1%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B5-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2-%D0%BD%D1%83%D1%88%D0%B8%D1%9B-%D0%B7%D0%B0%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D1%83