Петар Кочић (1877 - 1916)
- Детаљи
- Објављено недеља, 20 април 2014 20:00
Родио се 29. јуна 1877. у селу Стричићима, поред Бањалуке, на Змијању, у мрачној планинској брвнари без прозора, а умро је у лето 27. августа 1916. усред Првог светског рата, пред велики слом Аустроугарскe монархије, помраченог ума, у Београду.
Отац Кочићев био је једва писмен. Закалуђерио се одмах после женине смрти, па је Петар код оца у манастиру учио буквар и надахњивао се епском традицијом. Основну школу завршио је у Бањалуци, а у Сарајеву је започео гимназијско школовање, од кога се отуђио због аустроугарског тиранског режима и придружио се младим босанским националистима. Искључен је из школе и прогнан из Сарајева 1895.г. Школовање је наставио у Београду, где је матурирао 1899. и исте године уписао Филозофски факултет у Бечу.
Када се 1905. вратио са студија, нигде није могао да добије посао због свог политичког ангажовања. Још у Бечу он се био определио за сталну политичку борбу против аустријског угњетавања, а за национално ослобођење. То опредељење ће пресудно утицати на његов живот и стваралаштво. Непрестано ће бити под присмотром аустријских власти, у затвору, на суду и под ударом цензуре.
КЊИЖЕВНО ДЕЛО:
- С планине и испод планине (збирка приповедака-три књиге);
- Јазавац пред судом (драма);
-Приповетке: Јаблан, приповетке о Симеуну Ђаку, Гроб слатке душе, Кроз маглу, Мргуда, Мрачајски прото, Кроз мећаву, Суданија, Вуков гај, Ракијо мајко! Пјесма младости, Јајце, Кроз свјетлост, У магли, Јелике и оморике, Код Марканова точка, Ђурини записи;
- Лирика: Поноћни звуци, Пролетни звуци, Пошљедња суза;
- Критичко-полемичка проза;
- Посланички говори;
- Преписка и др.
У Кочићевом завичају
- Детаљи
- Објављено недеља, 25 јануар 2015 15:19
Петар Кочић је био српски писац, песник и политичар. Рођен је 29. јуна 1887. у селу Стричићи. То је једно мало село на планини Мањачи, око 30 км удаљено од Бања Луке. Био је омиљен у народу, а прогањан и хапшен од тадашње аустроугарске власти. Најпознатије дело му је „Јазавац пред судом ”. У тој сатиричној драми он је исмејавао власт која треба да суди јазавцу, зато што је нанео штету држави. Умро је у Београду 27. августа 1916. године.
Ове године у августу месецу са сестром, мамом и татом ишла сам у Стричиће, јер је моја бака из тог села. Обишла сам „Кочићево Огњиште” које се састоји од пар кућа у којима су изложени и неки предмети из живота Петра Кочића. Видела сам и стару кућу у којој је рођен.
Ово је било једно лепо искуство и било ми је драго што сам могла да обиђем родно место Петра Кочића, изузетног писца по коме моја школа носи име.
Александра Радумило V-1