Национални дан књиге - „Читај гласно”

Детаљи

Објављено среда, 28 фебруар 2024 18:05

Поводом Националног дана књиге и Дана Народне библиотеке, који се обележава сваког 28. фебруара, наша школа се придружила акцији Друштва школских библиотекара Србије и организовала посебну читалачку активност.

Чланови Библиотечке секције су током првог часа посетили ученике и наставнике и заједно са њима читали одломке из дела Иве Андрића, Бранка Ћопића и Златка Васића и на тај начин подржали акцију „Читајмо гласно“.

Акцију су подржали готово сви ученици, наставници и стручни сарадници. Од наставника читале су Горанка Пекић и Марина Станковић, наставнице српског језика и књижевности, Јелена Димчић, наставница математике, учитељице Ивана Урошевић и Љубица Панић, психолог Николина Шарац и библиотекарка Весна Босић.

У акцији су читали сви ученици првог (74), другог (65), трећег (82), петог (69), 6/1 (25) и седмог разреда (68), један број ученика 8/2 (5 ученика) и 4/1 (15).

Укупан број свих ученика који су читали је 403 док су остали ученици и наставници били слушаоци, али и учесници у дискусији поводом овог важног датума. Одабране текстове слушала су и деца из групе припремног предшколског програма.

Координатори акције који су пред сваком групом ученика први читали одабрана дела биле су чланице Библиотечке секције Лана Јоцић (5/3), Софија Стринић (6/3), Анђела Буљ (7/1), Јана Јоцић (7/1), Лена Шпегар (7/3), Адриана Туља (8/1) и Дуња Миљковић (8/2). 

За час одељењског старешине припремљен је писани приказ посвећен овом важном датуму за српску културу и историју:

„Најстарија српска установа културе – Народна библиотека Србије 28. фебруара слави свој рођендан, а овај датум је 2013. проглашен за Национални дан књиге.

Сматра се да је Народна библиотека Србије основана 1832. године и била је смештена уз саму порту Саборне цркве. За дан оснивања узима се 28. фебруар 1832. године када је Димитрије Давидовић послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке. У новембру исте године кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци и на тај начин је установљена институција обавезног примерка, која се примењује и данас.

По неким подацима, верује се да је Народна библиотека основана у књижари Глигорија Возаревића, под називом „Библиотека вароши београдске“ (али, данас је устаљено мишљења да је то, у ствари, претеча Библиотеке града Београда). Историчар Дејан Ристић, у свом истраживању објављеном у књизи „Кућа несагоривих речи”, каже да је библиотека заправо основана 12. јула 1838. у Крагујевцу, а наредне године пресељена у Београд.

Народна библиотека је од 1838. до 1853. функционисала као библиотека у саставу Министарства просвете да би 1853. прерасла у самосталну установу културе. Те године Државни савет је именовао Филипа Николића за првог управника. На предлог Ђуре Даничића библиотека је 1858. године добила назив Народна библиотека, које носи и данас. На  иницијативу Дејана Ристића, тада управника библиотеке, од 2013. године 28. фебруар је проглашен за Национални дан књиге.

У време када је библиотекар био Јанко Шафарик библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање и ту је дочекала Први светски рат. Почетком рата један део старих рукописних књига је евакуисан из библиотеке. Преостале књиге и архива постале су ратни плен Немачке и Бугарске, а део је остао и пропао. У ратном метежу, поред књига, нестала су и три најважнија стара српска рукописа: „Никољско јеванђеље“, „Зборник попа Драгоља“ и „Призренски препис Душановог законика“. 

Иако је почетком Другог светског рата библиотека била спремана за евакуацију, то се ипак није десило. Београд је тих дана уништаван у четири авионска налета 6. априла, и поново 7, 11. и 12. априла 1941. Током бомбардовања нестало је све што су нам преци у писаној форми оставили у наслеђе. Готово целокупно памћење српског народа, сабрано у књигама, претворено је у пепео када је, погођена немачким бомбама, до темеља изгорела библиотека на Косанчићевом венцу. Пожар је прогутао преко 300.000 књига, 1.500 средњовековних рукописних књига, оригиналне рукописе на пергаменту, повеље, краљевска, царска и црквена документа, бројне збирке турских рукописа, старе штампане књиге из XV, XVI и XVII века, старе мапе, гравире, оригинална музичка дела, новине.

Никада тачно није утврђено колико се и какво благо чувало у Народној библиотеци, јер су у згради изгорели и каталози. Једно је сигурно: са згаришта није извучена ниједна цела књига. Пожар после бомбардовања трајао је неколико дана, а зграду библиотеке нико није гасио. Последње су у подруму изгореле вредне и рукописне књиге које су данима пре 6. априла ту биле спаковане у сандуцима и чекале евакуацију.

После ослобођења, у априлу 1946. библиотека добија зграду некадашњег хотела „Српска круна“ на крају Кнез-Михаилове улице (у тој згради се данас налази Библиотека града Београда). После Другог светског рата фонд Народне библиотеке је значајно допуњен поклонима и легатима. Међу дародавцима су били Милан Ракић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Тихомир Ђорђевић, Љубица и Даница Јанковић, Љубомир Мицић, Љубица Цуца Сокић и други.

Изградња нове наменске зграде Народне библиотеке Србије почела је 20. октобра 1966. године, а радови су завршени шест година касније. Нова зграда на Врачару отворена је 6. априла 1973. године и убраја се у споменике културе. Све до 2002. године 6. април је обележаван као Дан библиотеке, а од те године то је 28. фебруар, док се 6. април обележава као Дан сећања на страдање библиотеке у Априлском рату.

Национални дан књиге је установљен како би се допринело афирмацији културе читања, али и заштити покретне културне баштине, пре свега, писане речи.“[1]  

Поводом Националног дана књиге школска библиотека је припремила изложбу посвећену делу Бранислава Нушића будући да се ове године навршава 160 година од његовог рођења. 

[1] Извори: Wikipedia, NoviPolis.rs